Uta ta ta ! Nekada je to označavalo dečije odnose. A danas?
Moderno roditeljstvo zašarenilo se čitavom lepezom novotarija , razumnih i štetnih. Bilo kako bilo, u tom lavirintu nije lako naći pravi put, ni brzinu kretanja.
Ističe se neverovatan takmičarski duh roditelja. Naravno, ne takmiče se oni. Ali imaju svoje borce, koji doduše još ne znaju o čemu se radi. To su deca.
Pričamo uz kafu i pišemo na društvenim mrežama, šaljemo slike i hvalimo se, hvalimo da smo prvi, najbolji , najbrži. Pardon, ne mi-naša fantastična deca.
Prosek je neprihvatljiv u toj priči. Nekada su deca nerazumno imala želju da skijaju sa tri godine, voze bicikl bez točkića sa dve, plivaju bez mišića sa tri, izmišljala jezik i hvalila se da su poliglote sa šest i igrala se da su odrasli sa svojih osam godina. Roditelji su u to poverovali , ne kaobajagi- stvarno, najstvarnije..i trka je počela...
„Moja je kuća veća od tvoje“, „moja su kola bolja“, „ moja je jakna lepša i skuplja“, „mi se volimo-pogledajte“ ...zar to nisu priče za decu? Odrasli znaju da sreća nije ni u brzini, ni u veličini, a posebno ne u tome da se brzo stari i raste. Zašto je mama srećna jer dete sa 8 godina više ne koristi igračke?
Ne dozvolite sebi da zalutate !!! Neka većina razumnih roditelja pobedi, neka zapuši uši na "lovačke priče" i uživa u normalnom detinjstvu svog deteta.
Moderno roditeljstvo zašarenilo se čitavom lepezom novotarija , razumnih i štetnih. Bilo kako bilo, u tom lavirintu nije lako naći pravi put, ni brzinu kretanja.
Ističe se neverovatan takmičarski duh roditelja. Naravno, ne takmiče se oni. Ali imaju svoje borce, koji doduše još ne znaju o čemu se radi. To su deca.
Pričamo uz kafu i pišemo na društvenim mrežama, šaljemo slike i hvalimo se, hvalimo da smo prvi, najbolji , najbrži. Pardon, ne mi-naša fantastična deca.
Prosek je neprihvatljiv u toj priči. Nekada su deca nerazumno imala želju da skijaju sa tri godine, voze bicikl bez točkića sa dve, plivaju bez mišića sa tri, izmišljala jezik i hvalila se da su poliglote sa šest i igrala se da su odrasli sa svojih osam godina. Roditelji su u to poverovali , ne kaobajagi- stvarno, najstvarnije..i trka je počela...
„Moja je kuća veća od tvoje“, „moja su kola bolja“, „ moja je jakna lepša i skuplja“, „mi se volimo-pogledajte“ ...zar to nisu priče za decu? Odrasli znaju da sreća nije ni u brzini, ni u veličini, a posebno ne u tome da se brzo stari i raste. Zašto je mama srećna jer dete sa 8 godina više ne koristi igračke?
Ne dozvolite sebi da zalutate !!! Neka većina razumnih roditelja pobedi, neka zapuši uši na "lovačke priče" i uživa u normalnom detinjstvu svog deteta.
Нема коментара:
Постави коментар