Pomoć oko škole je tu, odmah iza tebe!

Svesni da vreme ne možemo da vratimo ukoliko pogrešimo , stvara se priličan pritisak kod većine roditelja prilikom doziranja roditeljskog angažovanja oko školskih obaveza.

U školu kreće malo biće koje je do juče bilo opštehvaljeno ukoliko je spavalo, jelo i nije se svađalo sa okolinom, radni listovi ponekad. Očekivanja rastu u nepoznatom smeru, hiljadu pitanja i sati sedenja utrčali su u njihov život naglo. Sem šarene torbe i pernice na tri sprata većina novosti ne spada u najzabavniji provod. Takmičarski duh pojedinih roditelja prvaka neumoljivo raste i prava je prilika da predstave slova kao kompjuterska. Možda će vas to opteretiti, ali ne dajte se prevariti. Korelacija između uspeha u prvom razredu i u životu apsolutno ne postoji. Setite se toga svaki put kada osetite strah ili da vas obuzima nestrpljenje. Ali odnos prema saznanju, školi, autoritetima i svojim obavezama itekako. Dakle , skoncentrišite se na proces i pristup , a manje na rezultat. Napredak neće izostati, ali brzina će biti u skladu sa mogućnostima deteta koje MORA imati i slobodno vreme za igru, odmor, druženje.  Naći balans i što spontanije organizovati vreme je deo u kom će vaša uloga biti izuzetno važna. Ukoliko u toj organizaciji veći deo dana dete uči i vežba, pa nema slobodno vreme i to je neophodno za savladavanje gradiva, negde postoji problem. Obično je to pristup gradivu koje dete ne razume. Na primer tri ista zadatka uvek iznova rešava sporo i uz pomoć. Tada je vreme za sugestije pre svega učitelja, a možda i pedagoga ili psihologa. To najčešće ne znači da dete ima kognitivnih problema, već u najvećem broju slučajeva da su neki pojmovi detetu ostali nejasni ,  gradivo usvaja „napamet“ i slični rešivi problemi.

Da biste na najbolji način pomogli detetu , potrebno je da prilično dobro poznajete i realno sagledate mogućnosti svog deteta. Zaboravite drugu decu i sagledajte svoje bez poređenja i ličnih ambicija. Ako preskačete stepenice , bićete nestabilni.

Na samom početku prvog razreda , u septembru računajte da ste u školu krenuli i vi, jer je vreme da upoznate novu stranu vašeg deteta.  Pratite zahteve koji se stavljaju pred vaše zbunjeno i umorno dete i pobrinite se da ne naiđe na nepremostive tvrđave. Tu ste za dete, ali oprezno. Ispratite da li uočava linije i kockice i da li shvata  čemu služe. Mnoga dečica će preskakati strane, a svesku svaki put okrenuti na drugu stranu. Pomozite im da pravilno koriste školski pribor. Prvih mesec dana pratite viber grupe ili na drugi način budite u kontaktu sa ostalim roditeljima kako biste mogli da proverite u kojoj meri je vaše dete skoncentrisano i da li pamti. Kada shvatite da je dete zaboravilo, primenite sledeći savet i dobro ga zapamtite jer će vam trebati do kraja školovanja vašeg deteta: nikada, ali nikada ne dajte deci gotove odgovore. Ukoliko se uključujete , svoju pomoć pružite navođenjem na odgovor i motivacijom na razmišljanje. Tu leži ključ samostalnosti.

Volim  primere:

Od prijateljice čije je dete u razredu sa vašim ste čuli da iz srpskog imaju domaći zadatak i da za čas likovnog treba da ponesu plastelin.

Vi: Koje obaveze imaš za sutra?

Dete: Nemam ništa.

Vi: Pogledajmo koje časove imaš , pa razmisli još jednom.

Dete: Pogleda (obavezno). Nemam ništa. Pitaj nekoga.

Vi: To su tvoje obaveze i jako je važno da pamtiš sam/a. Hajde da pogledamo zajedno. Pokaži mi šta ste radili, pokušaj da se setiš...

Pokušaji traju minimum 15-20 minuta i dete za to vreme konstantno motivišete da razmišlja o tome pitanjima. Vrlo brzo dete će shvatiti da je lakše zapamtiti na času. Kupite male stikere koje će lepiti na stranu gde je domaći, zaokruživanje  ili mu predstavite neku sličnu taktiku za obeležavanje.

Ukoliko se ne seti  napravite se da ste poverovali i pustite dete da ode bez domaćeg. Na individualnom razgovoru upoznajte učitelja sa svojim stavom i kažite da ste tu za dete ukoliko učitelj proceni da mu u bilo čemu treba pomoć i podrška, ali da ćete za početak pokušati da odgovornost prebacite na dete. Drugi , treći..deseti put neka motivacija deteta da se seti bude sve duža. Ponekad   otkijte detetu da samo imate informaciju da postoji domaći zadatak, ali ne znate šta. Ponekad ga potpuno dovedite do rešenja... Sve kombinacije pokušaja su dobre, jer zahtevaju aktivno mišljenje deteta. Jedino loše je:

Vi: Na viber grupi piše na strani broj 5. zadatak 3. i za likovno ponesi plastelin.

Ceo prvi razred je opisno ocenjivanje, jer je to period kada neurađen domaći ne donosi lošu ocenu , već je signal da mora pažljivije da se sluša , stiče se odgovornost prema novim obavezama, uklapa u novu sredinu, „preživljava“ odgovaranje pred celim razredom i ujednačava predznanje. Dakle, ne plašite se da dete pošaljete „po opomenu“. Ne obavljate dečje zadatke da bi se opomena izbegla.  . To je dobro za njega/nju. Zlata vredno. Reč učitelja/ce je velika za dete i jača od vaše trenutno. Neka ga on/ona prekori. Sada je pravo vreme .

Kada ste konačno saznali šta je za domaći, dete bi trebalo u miru i na osvetljenom mestu da uradi ceo zadatak samostalno u atmosferi koja liči na kontrolni zadatak u školi. Dakle bez pitanja. Naravno, ono će Vam se obraćati tri puta u dva munuta, ali vi polako i lepim tonom odgovorite: Tu sam da ti pomognem, samo prvo uradi sam/a sve što znaš, a ja ću ti pregledati i objasniti sve što ne znaš. Nemojte upasti u klopku da odgovorima uradite zadatak umesto deteta, jer će im se to brzo „osladiti“. Pokušajte da budete uporniji i stvorite kod deteta naviku da na ovaj način radi domaće zadatke. To će mu pomoći i kada radi kontrolni zadatak u školi. Domaći je završen. Za svaki zadatak koji nije tačno urađen pojasnite gradivo i zadajte tri nova zadatka. Tek kada dete samostalno reši bar 2  slična zadatka UZASTOPNO  može se reći da je usvojilo, do tada izmišljajte nove primere. Kada nije tačno rešenje nikako  ne dajte tačan odgovor , već ponovo pitanjima dovedite dete do odgovora. Dakle konstatujete da nije tačno i prebrojite greške, pa zahtevate od deteta da ih pronađe. Naravno, dete će brzo zaključiti da ukoliko je skoncentrisano i veći dao uradi samostalno imaće manje posla i više slobodnog vremena za igru. Nekada se ovaj način pomoći pretvara u igre bez granica, ali je to jedan od najuspešnijih puteva do samostalnosti. Razlikovati ono što dete zaista ne zna i ne razume  (što samim tim ne možete ni očekivati da će samostalno uraditi) od onoga za šta nije dovoljno skoncentrisano ili ne ulaže dovoljno truda je teže nego što vam se čini. E tu se od vas očekuje da uložite napor.

Da bi jednog dana neko mogao da podigne teg od 70 kg , mora podizati lakse tegiće jedno vreme. Da bi neko mogao da trči maraton, prvo mora trčati kraće staze. Da bi dete moglo uspešno da završi srednju školu i fakultet, prvo mora samostalno da završi osnovnu školu. U sedmi razred , bez bar tri privatna nastavnika , može samo ako razrede koji predhode završi manje-više bez mame, tate i tetke koji stvaraju lažnu sliku znanja koja se ruši kao kula od karata kasnije.

Za stariju decu važe ista pravila , ali ukoliko ste iz teksta zaključili da ste na pogrešne načine davali podršku detetu krenite sa ispravkama POSTUPNO. Najveći problem je kada roditelj pruža podršku  davanjem gotovih rešenja u prethodnim razredima , a onda u sedmom, na primer , odluči da je momenat da se dete osamostali i naglo se isključi. To nije moguće i dete nije spremno za teret koji preuzima. Rekli smo prvo lakši teg, pa nakon vežbe teži. Nikako drugačije. Ukoliko dete ima privatne časove pratite i proverite da li vode ka samostalnosti ili ka zavisnosti od istih, koja naravno onome ko ih drži i naplaćuje često odgovara.

„Učenje učenja“ je zlata vredno. Odvajanje bitnog od manje bitnog pod broj jedan. Korišćenje margina na kojima se izdvajaju najbitnije reči, zatim različiti oblici mapa uma (šeme ličnih asocijacija) , povezivanje sa životnim primerima, pamćenje po novim primerima ...sve su to tehnike koje omogućavaju pored lakšeg i bržeg pamćenja i neuporedivo brže preslišavanje i podsećanje.

Kao roditelj ćete najviše pomoći ako uočite da dete ulaže previše truda bez rezultata i tada ukoliko ne uočavate razlog potražite stručnu pomoć u školi. Pomoći ćete detetu dobrom porodičnom organizacijom vremena. Predstavite detetu sva lepa zanimanja koja se bez škole ne mogu obavljati. Mnogo je načina da učestvujete u obrazovanju svog deteta, ali zapamtite : nikada ne dajte gotove odgovore lako J. 

"Vrati mu" kao odmoć

U najvećem broju slučajeva ono što ne mogu da reše roditelji, vaspitači , nastavnici ..ne može ni dete. Vaš savet „Pa vrati mu“ , dodatno će opteretiti dete . Tu nastaje niz problema. Lepo vaspitano dete će izuzetno teško podneti kritiku svog vaspitača/učitelja , a neminovno će nakon tuče biti opomenuto i ukoreno. Za većinu dece do polaska u školu , a i kasnije,  je veći stres nepoštovanje pravila institucije koju pohađaju , nego bilo šta što vršnjak može da im uradi. Nemojte to zaboraviti.  

I? Da li onda dete mora da trpi vršnjačko nasilje? Naravno da ne, ali u svakom slučaju je po dete štetno da rešava samo probleme ovog tipa.  To je dužnost odraslih. Vaspitač ili učitelj  je često nemoćan  da samostalno pozitivno reši sve konflikte situacije, ali iza svakoga ko direktno  radi sa decom stoji Tim za zaštitu od nasilja, koji je u obavezi da reaguje. To je pravo Vašeg deteta i nemojte dozvoliti da Vam ga bilo ko oduzme. Samim tim vaspitač ili nastavnik ne mogu se predstaviti nemoćnim pred roditeljima i tu završiti temu. Oni su obavezni da Tim upoznaju sa slučajem i pokrenu razmatranje na višem nivou. Ukoliko se roditelji deteta koje vrši nasilje ne odazivaju na pozive iz škole/vrtića i slično , to se smatra zanemarivanjem deteta i u proces se uključuje Centar za socijalni rad. Pitanje broj jedan za Vas : da li je o nasilju reč? Pokušajte da procenite.

Možda Vaše dete može zauzimanjem  drugačijeg stava da se zaštiti, a za to mu je neophodna pomoć, stručna ili Vaša.  Možda će mu značiti da nauči da nije važno šta ko priča o njemu i da bi trebalo da veruje u sebe i svoje izbore, neobazirući se na opaske sa strane. Možda mu treba zagrljaj i razgovor, neki relaksirajući hobi, podrška pri socijalizaciji...Sve će mu pomoći više od šturog saveta: „Budi isti kao on i vrati mu“. Većina dece može i sama toga da se seti, ali procenjuju da je suviše rizično. Ulje na vatru dolivaju roditelji koji dodatno ponize svoje dete komentarima o njegovim tobože slabostima i nesposobnostida se snađe i odbrani. Takvim roditejima bi bilo interesantno ponuditi da odmere snage sa nekim  jačim i agresivnijim od sebe. Nasilje je teren nasilnika i nerealno je očekivati nadmoć deteta koje ne oseća bes, agresiju niti želju za obračunom. A srećna deca to ne osećaju. To je kao da ubacite u bazen dete koje ne zna da pliva i posavetujete ga da pobedi iskusnog plivača. Pa i niste mu od neke pomoći. U svakom slučaju bar do završetka nižih razreda osnovne škole odrasli bi morali da rešavaju ozbiljne probleme. Čak iako sistem potpuno „zakaže“, preuzmite na sebe. Kontaktirajte roditelje drugog deteta.  Ne ostavljajte dete samo.

U starijim razredima tema je sve ozbiljnija. Savet roditeljima je da sa decom polemišu o što više situacija kako bi dete naučilo da PROCENI SITUACIJU što bolje. Evo nekih primera:

1.       Tri momka , fizički jaka i spremna vraćaju se iz izlaska i sreću se sa grupom navijača. Navijači počinju sa provokacijama...Da li je rešenje da momci pokušaju da pobegnu ili da im „vrate“? Ukoliko se potuku, da li će navijači postati smireniji i više nikoga neće dirati? Ili će ih sutradan naći i pokušati osvetu? Gde je kraj? Koji je smisao?

2.       Noć je i dolazi otac u alkoholisanom stanju, budi majku i tuče je. Dete se budi i otac ga istuče. Ujutru ga bez zadovoljenih osnovnih potreba šalju u školu. Dete je puno besa i bez volje za životom, jer lepotu života ne prepoznaje. Svejedno mu je šta će biti sa njim, pa se za sebe uopšte ne boji. Sreće se sa Vašim sinom i otima mu užinu.....Da li je bolje da taj konflikt reše sami ili da uključe odrasle?

3.       Drugar mu se podsmeva i omalovažava ga...

4.       ....

Dovoljno primera da zaključimo da nije pravi savet „vrati mu“, već „proceni situaciju“. Kada bi deca to lako naučila ili znala šta tačno znači „vrati mu“ , bila bi zakonski kažnjavana za svoje greške i u potpunosti odgovorna za svoje postupke. Kada je konflikt između dece u pitanju najčešće obe strane misle da su samo vratile.

Važan savet je da se preko roditelja dece iz razreda i naravno nastavnika,  detaljnije raspitate , ukoliko sumnjate na ozbiljne oblike nasilja. Možda dete ne želi da Vas uznemirava, pa Vam ne govori celu istinu. Deca mnogo otvorenije prepričavaju događaje kada nisu akteri istih.

Pitajte sebe : da li ćemo ih spremati za ozbiljna zanimanja, gde su taktika, timski rad i  samokontrola  preduslovi ili za „lude devedesete“. 

Mnogo više razumevanja, empatije, taktike i truda za rešavanje  problema vršnjačkog nasilja treba od saveta „vrati mu“ i žao mi je što smo laki na tako velikim rečima.

 Ne prepuštajte svoju decu slučaju. Uozbiljite se.

SKORO PA ISTINITA PRIČA:

Marko i Nikola su drugari iz istog odeljenja drugog razreda. Marko je inteligentno dete , raste u porodici koja smatra da deca treba sama da rešavaju probleme između sebe po svaku cenu. Nikola je veseo i opušten dečak i roditelji ga savetuju da mirnim putem rešava konflikte sa drugarima, a ako ne uspe da ipak kaze odraslima.
Posle škole igrali su fudbal i Nikola je primio gol. Marko mu je zbog toga udario šamar. Nikola se , po dogovoru sa roditeljima nije tukao i nije mu vratio, već je ispričao roditeljima.
Kod tata ova dva dečaka situacija je obrnuta. Markov tata svira gitaru i nije sportski tip, dok je Nikolin razvijeniji, jači, viši i spretniji. Čuli su se telefonom :
Nikolin tata: "Molim te kaži sinu da izbegava tuču, mali su, ne znaju da procene ni snagu ni situaciju, mogu ozbiljno da se povrede. "
Markov tata: "Znam sta se desilo i smatram da je Nikola trebao sam da se brani, a ne tebi da govori. Neka sami to reše-dečaci su"
Nikolin tata: "Nema problema, neka bude po tvom. Povedi sina i vidimo se u 15h kod Sajma da pokažemo sinovima kako se to radi, tako će najbolje razumeti"
Markov tata: "Nema potrebe da budemo napeti, zar ne možemo to kao ljudi da rešimo"
Nikolin tata: "Ali mi smo muškarci, normalno je da te prebijem ako se ne slažem sa tobom, a ti ćeš se braniti..ili te nisam dobro razumeo"
Marko više nije dirao Nikolu.